10:12h
09.01.2011.godine
ZAHVALNOST
Život je čudna
priča. Baca nas iz osećaja potpune sreće u osećaj beznadežne patnje. Pomisliš u
momentu teskobe da je ono što se tebi dešava najružnije, najgore, najbolnije...
Tada ili uradiš pravu stvar ili opet napraviš neku glupu grešku i vratiš se
„tri koraka unazad“.
Zato je ponekad
potrebna podrška, ljubazna reč, savet, istina koju drugi bolje sagledaju od nas
samih... Kažu: „Istina boli!“ Naravno da je tačno, ali bez nje nema otrežnjenja
i podsticaja da staneš ispred ogledala sa spiskom želja za budućnost i spiskom
onog što je bilo pogrešno.
Mene je na to
podstakla moja prijateljica – astrolog Daca, koju sam pozvala u trenutku
potpune dezorijentacije. Želela sam puno toga lepog, a dešavalo mi se samo
ružno. Nije to bilo po život pogubno, ali ipak to što mi se dešavalo kosilo se
sa mojim patrijarhalnim vaspitanjem, obrazovanjem, sistemom vrednosti, uopšte.
Bila sam sama i
tužna, a broj telefona sa zadnje strane novina je stajao ispred mene... Pozvala
sam i jedan prijatan glas mi se javio i uputio me, poput najboljeg psihologa i
poznavaoca mojih privatnih težnji, šta dalje.
I uspelo je! Dobila
sam samopouzdanje i želju da se u ovom svetu promena promenim i sama!
Svaki sledeći put
imala sam prijatelja savetnika u rešavanju nekih i važnih i nevažnih problema.
Dovoljno je da te neko nakon poziva oslovi sa: „Hej, ljubavi! Baš sam mislila
na tebe i...šta se desilo...“.
Šta više reći?
Znam:
Daco,
hvala!!!
Tetka
LEPO
ОдговориИзбриши